„Драгош Калајић говорио је да је женски род и његова тајна најлепши облик метафизичког циља, често је охоло као глумац на сцени одговарао љубопитљивима да његовом естетском идеалу највише одговара једино монархијска држава или аристократска република. Неустрашив, полемичар на више језика, образован и естета био је бескрајно сугестиван. Деловао је хладно и надмено, али са искром живота у очима није могао да превари интуитивног саговорника. Био је продоран, елегантнан, витешког понашања, провокативан, противио се свакој обамрлости Духа, БИО ЈЕ ПАТРИОТА, АРИСТОКРАТА, ПЛЕМЕНИТИ ИДЕАЛИСТА.“ (Марина Рајевић Савић, „Док анђели спавају“)