ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Још сам у раној младости схватио, и освестио, да су незнање и сиромаштво моја два највећа, најподмуклија и најсуровија непријатеља.

Незнање и сиромаштво поништавају сваку сврху, сваки смисао живота и живљења.

Не зна су ту шта је узрок чему: да ли незнање призива сиромаштво, или, пак, сиромаштво проузрокује незнање, али та два опака непријатеља наша, гле! невак, некако, бивају удружена, те нас жестоко шибају и ломе од сваке стране.

Имао сам осамнаест година, кад сам се – седећи у једном запуштеном древном парку под столетним храстом, у некаквом стању ни тиховања ни сневања – заветовао Боговима, Творцу и Васељени, да ћу васцели свој овоземаљски живот посветити стицању знања и сазнања из Вишњих светова.

Јер, ако не победим незнање, рекао сам себи, нећу победити ни сиромаштво, и тако ћу, заувек, остати заточен у мемљивим и студеним тамницама овога света илузија, омаја и опсена.

02

И ево, на измаку шездесет и девете године борављења у овом животном току, још увек водим свети унутарњи рат против незнања и сиромаштва.

Из дана у дан, по једна нова битка у светом рату који је започет давно, и, који ће трајати не знам докле, јер слутим,  видим и знам, да ће се тај мој свети унутарњи рат пренети и  на оностране светове.

Незнање је тама.

Незнање је најтамнија, најцрња ноћ.

Нема живота у незнању!

У незнању све губи сваку сврху и сваки смисао.

Ово вам из искуства сведочим, а не из прочитаних књига.

Незнање сам осетио и доживео као не-биће.

Из незнања веје метафизичка студен која леди и поништава  све око себе.

Ако нисмо у знању, онда смо у несвесној, метафизичкој смрти.

Да разјаснимо!

Ја говорим о Знању из Вишњих светова, о Знању Богова, а не о некаквим и никаквим знањима овога света.

Знања овога света и нису никаква знања, већ само сенке наших илузија и опсена.

03

Дошао до сазнања, да је и наша смрт последица нашег незнања.

Када бисмо боравили у Знању Богова, тада смрти не би ни било!

Знање Богова јесте, у исти мах, и Љубав Богова.

 И зато понављам: када бисмо боравили у Знању Богова, тада бисмо живели и у Љубави Богова.

(Месеца рујна, 7526.)