Милица Тасић: ЦРВЕНИ МАКОВИ
Буди ми далеко
да мирис твој не омами сва чула
бојим се уздрхтаћу
Буди ми далеко
да очи моје те не виде
бојим се заљубићу се у сунце
које залази лагано у твојим зеницама
Уснама воћним не дотакни ми
тело жељно сокова
бојим се узбуркаће се руке на мору
твојих груди
Буди ми далеко
миловања твога се бојим
задрхтаће жиле страсти и набујале мисли моје и
сваки нерв разгалићеш
док покривам те целом душом својом
Буди ми далеко јер
Морфеј ће нас пољупцем
уљушкати у лепе снове
газићеш макове црвене
љубави твоје и моје

