Немој се везати за људе

Па ни за оне чија срца осјетиш

Како ударају у грудима

Док се грлећи спојите.

 

Немој се везати за људе,

Сви смо јединствен пупољак

Што се из крхког цвијета

У чврст плод природе замете.

 

Немој се везати за људе

Јер нисмо сви слатки и сочни

Има и трулих, црвљивих и горких

Као и оних, у којима се мухе роје.

 

Немој се везати за људе

Ни за тренутке среће и Сунце

Јер није живот само од њих прожет

Што знат ћеш када преплаве те туге.

 

Немој се везат’ ни за себе

Иако си само себи трајно битан

Схватит ћеш брзо да сталног немаш

Кад те из загрљаја ослободе вољене руке.