Верица Стојиљковић:ДА Ли…
Да ли то месец кружи
над главама нашим или
то затворимо очи – ми – спавачи
Да ли то сунце јутром долази
у предвечерје одлази или
то ми успавамо вид унутарњи
Да ли то звезде трепере стално
ал их даном не приметимо сви
или и оне заспу снима својим и
онда напусте свет нама познати
Да ли је цвет мириса пун
у вечности вечно исцветан или
то ми промене желимо
па га од пупољка до латица палих
пред нама – видом нашим гледамо.
Јесмо ли обличје једно
без обличја сви у свему
или ко део свега пожелимо
да сами у светове пођемо и
од свега се одвојимо а
онда се усањамо мислећи да
ко зна где пловимо а
у ствари се са једнога места
ни не померимо.
Може ли тело руку волети више
од врата свог или
влас косе је мање важна
од ноге – босе…
Да л из звона песама наших
Рађају се светови нови
Другачији, лепши, бољи
Или то жеља песме сачини
Јесмо ли баш какви јесмо
Или се обликујемо стално
да л вежбе су снови
за раст у једној једнини.


Заиста предивно Верице! Свака част!
Хвала ! Овога јутра сам се нешто , ето, запитала!
Dobar dan Verice.
Eh da, tko da zna…
Preljepo!