Драган Симовић: О унутарњој и оностраној лепоти
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Свака спољна лепота јесте пројава унутарње лепоте.
Никаква се лепота у спољноме свету не може пројавити ако нема скривене, оностране и унутарње лепоте која се налази иза те видљиве лепоте.
Видео сам жене од педесет или шездесет година које су праве лепотице, зато што је њихова душа чиста и прозрачна, зато што су смерне, чедне и продуховљене.
Оне су лепше, складније и привлачије од многих двадесетогодишњих девојака.
Све је у њих, у њиховом спољном свету, као и у самом физичком телу, усаглашено и усаображено са лепотом њихове душе: лице, очи, осмех, говор, руке, покрет и ход.
Жена је лепа само ако је лепа на свим пољима и ступњевима Божјега Стварања, само ако је оваплоћење Склада и Хармоније Вишњих светова.
Свака лепота нашег физичког тела, наше љуштуре, без унутарње, душевне и духовне лепоте, брзо згасне, утрне и ишчили.
Нема ничег варљивијег у овоме свету од видљиве лепоте без унутарњег, душевног и оностраног покрића!

