---

ИЗ ДНЕВНИКА ВИЛЕЊАКА

СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ –

СЛИКОМ И РЕЧЈУ

(Велики Гај, 15. рујна 2017/7526.)

 

 

Наши снови постају наша стварност, ако верујемо у своје снове и живимо своје снове.

Одувек сам веровао у Љубав, Лепоту и Доброту, али су, истовремено, и Љубав, и Лепота, и Доброта веровали у мене, веровали у оно што је најлепше и најдивотније у мојему бићу и суштаству.

Све своје Љубави ја сам, уистини, и будан сневао!

Моји снови и моје визије бејаху моји водичи кроз овостране светове од када знам за себе.

Своју Љубав, своју Драгану из многих животних токова, коју сам са двадесет и пет лета срео у овом животном току, у сну сам уснуо када сам имао само шест година.

Између села у којему сам је у сну уснуо и села у којему сам је на јави срео, удаљена су једно од другог више од триста километара.

И реците ми, зар и то је није чудо над чудима!?

 

 (Негде у пољу банатском наспрам плаветног Вршачког горја у даљини.)

(У вилинским гајевима: Милорад и Драган.)

(У сенци ораха: Владан и Драган.)

(Као негда давно: Анђелка и Драган.)