Песме просјака и просјакиња  – превод. Чедомир Вељачић

 

Испред сваког бића уколни свој штап

да не повредиш ни једно од њих.

Не пожели сина ни сапутника.

Осамљен се крећи као носорог.

…

У дружељубивоме настаје склоност,

за склоношћу следи сва ова патња.

Предвиди опасност у склоностима.

Осамљен се крећи као носорог.

…

К’о јелен у шуми ничим неспутан

што иде на пашњак куда год хоће,

буди мудар, чувај независност,

осамљен се крећи као носорог.

…

Околина ће ти се обраћати

у стану, на путу и путовању.

Остај непознат, чувај независност,

осамљен се крећи као носорог.

…

Околина ти је жељна забаве.

Безгранична је приврженост деци.

Да избегнеш невољу растанка,

осамљен се крећи као носорог.

…

Без отпора и пред чим на свету

задовољи се у сваком погледу.

Неустрашиво пред непогодама

осамљен се крећи као носорог.

…

 

Ако се нађе разборит пријатељ

за сапутника, крепостан и мудар,

да надвлада све тешкоће на путу,

с њим радо пођи и буди обазрив.

…

Ако не нађеш разборитог друга

за сапутника, крепосна и мудра,

к’о краљ из ратом освојене земље

осамљен се крећи као носорог.

…

Хвале је вредна радост пријатељства

кад је друг бољи или раван нама,

а кад га немаш, живи беспрекорно,

осамљен се крећи као носорог.

…

 

 

Да сам с неким другим, долазило би

до наклапања, некад и до свађе.

Ту опасност предвиди унапред.

Осамљен се крећи као носорог.

…

Шаренило, сласт, опојност ужитка

меном облика узбуђује дух.

Подозрив према ужицима чула

осамљен се крећи као носорог.

…

 

Зиму и врућину, гладовање и жеђ,

ветар и жегу, муве и гмизавце,

све те непогоде поднеси радије.

Осамљен се крећи као носорог.

…

Као што слон кад се одвоји од крда,

снажног узраста, пегав, величанствен,

где му се свиди борави у шуми,

осамљен се крећи као носорог.

…

Немогуће је дружељубивоме

и привремено постићи слободу.

Сунчево племе нек ти буде узор.

Осамљен се крећи као носорог.

…

Умакнувши борби гледишта, када

стигнеш на чистину, узми раван смер.

Властитим знањем, а не вођен другим

осамљен се крећи као носорог.

…

Ни лаком ни лукав, а нити жедан,

ни раздражен, ни огорчено настран,

независан ни од чег’ на свету,

осамљен се крећи као носорог.

…

 

Цени пријатеља обазривог,

чврстог у знању, јасног у изразу.

Кад схватиш смисао, превладаш сумњу,

осамљен се крећи као носорог.

…

Игром, разонодом, световном срећом

незадовољан, не обазири се.

Одвраћен од раскоши, истинољубив,

осамљен се крећи као носорог.

…

Напусти сина, жену, оца, мајку,

новац, имање, целу родбину,

и тако без жеља, а и без страсти

осамљен се крећи као носорог.

…

То је оков, угодност је ту мала,

бедно задовољство, већа је патња,

то је тек мамац – коме је то јасно,

осамљен се крећи као носорог.

…

Растргни споне као риба која

продре крпз мрежу и отплива даље,

ил’ ватра што се не враћа згаришту.

Осамљен се крећи као носорог.

…

 

Без лакомости за добрим залогајем,

ничији хранитељ, непривржено

просећи храну од куће до куће,

осамљен се крећи као носорог.

…

Срца неспутаног са пет препрека,

прочишћеног од све загађености

раскидом веза љубави и мржње,

осамљен се крећи као носорог.

…

Срећи и несрећи окрени леђа,

радости, тузи прошлих времена,

равнодушан, смирен у прочишћењу,

осамљен се крећи као носорог.

…

Усмерен према крајњем достигнућу,

отвореног духа спремним захватом,

увежбаном снагом, непоколебљив,

осамљен се крећи као носорог.

…

Постојан у осами задубљења,

у стварности доследан остварењу,

увиђајући беду бивствовања,

осамљен се крећи као носорог.

…

Истрајан у напору да докончаш

жудњу, разбистрен, искусан и пажљив,

поуздан зналац, сигуран у смеру,

осамљен се крећи као носорог.

…

Као лав неузнемирен галамом,

к’о ветар што се не хвата у мрежу,

ил’ лотос уз кога не приања вода,

осамљен се крећи као носорог.

…

 

Саосећање, равнодушност, самилост,

слободу, некад и сурадост испољавајући,

без мржње према иком на свету,

осамљен се крећи као носорог.

…

 

Друштво и услужност за своју корист

пријатељи траже, данас је ретко

некористољубље. Човек је прљав.

Осамљен се крећи као носорог.