На ноћној месечини.
У шуми влада мук…
Одјек у тој тишини,
ремети рањени Вук.

 

Чопор је негде далеко.
Тумара у ноћној тами.
Тражи жртву за лов,
не чује рањеног зов.

 

Ветар гране савија.
Косу на глави диже.
Рањени Вук завија…
Док љуте ране лиже.

 

Није то урлик страха.
Опомена је свима.
Вучија воља је јака.
Још снаге у њему има.

 

Зарашће његове ране.
Наћи ће чопор нови.
На чело поново да стане.
Ноћу опет да лови.

 

Урлик ће да се чује…
Када Вук крене у лов.
Шумом ће да одјекује.
Вође чопора зов.