Драган Симовић: Кад мине овај свет…
Кад мине овај свет,
и утоне у космички сан,
остаће само наше мале а велике љубави,
у неком далеком свету снова и маште
с ону страну звезда и сунаца,
с ону страну туге и патње,
с ону страну брига и страхова;
у неком далеком свету
тамо иза свих времена,
свих светова и васиона,
свих илузија,
варки и опсена.



Прелепа песма…
Дира-недодирљиво
Опипава оно високо
Горе у нама не пробуђено
Само трен довољан
Да нас посети
Љубав узнесе
Срећном извору принесе
Живи били они
Чије се јутро буди
Насмејано
Уз намеру промене
Креацију неког
Лепшег света
Где љубав
Цвета
А милина
Сокацима шета
Песниче-УЛЕПШАЛИ СТЕ ЈЕДНО КИШНО ЈУТРО…НЕГДЕ НА ОБРОНЦИМА АЛПА…
ШАЉЕМ ВАМ СВУ РАДОСТ СВЕТА.
Песниче, ова песма је нешто најлепше што сам прочитао. Ја нисам нарочито речит, зато пуштам на вољу да разумете какви су моји осећаји док читам ову песму по ко зна који пут.
Благодарим Ирени и Мирославу на исцељујућим, васкрсавајућим и животодајним речима!