Песниче – ОД СРЦА БЛАГОДАРИМ…
Како мислили тако сневали, свет нови стварали…
Дође време у НЕвреме, кад се сјати кусо и репато-умисли да је створено њима припало… Они без душе и варница мисле да постоји граница. Без свести и моћи креирања измислили су разна превирања… Али СВЕмир није љуљашка већ клацкалица… Могу се надати да могу… али све је игра ЕКВИЛИБРИЈУМА…Вечити баланс-равнотежа… На једну страну никада не прелива, само се деси да се излије оно најгоре. По космичком закону никада не оде на жељену страну. Што би наши стари казали – СТРПЉЕН СПАШЕН. На нама је сада само да чекамо и СВЕШЋУ ДЕЛАМО. Срби имају тај дар, тај квантни ум…