Драган Симовић: Вечан Живот и Свест Стварања
ВИЗИЈЕ ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ
Све је – у свим пространствима, у свим свим световима, у свим свемирима, у свим васионама – прожето Свешћу Стварања.
Свест је, истовремено, и праузрок и последица свих последица свега.
Из Свести све извире, и у Свест све увире, да би, потом, снова извирало и поново увирало.
Непрестано извирање и увирање у Вечности јесте Кретање и Стварање у Свести.
Светлост је Свест, а Свест је и оно што је како пре тако и после Свести, будући да ничега и нема изван Свести: ни Простора, ни Времена, ни Вечности, ни Бесконачности.
Из свеколиког Стварања и Постања исијава Свест што непрестанце ствара, ствара без почетка и без свршетка.
И ми смо одувек и заувек у Стварању и у Постању.
Рођење и смрт, то су само тајни и невидљиви пролази, то је наше непрестано Кретање, наше вечно Путовање из Света у Свет, из Свемира у Свемир, из Васионе у Васиону.
Рађамо се за један Свет, а умиремо за други Свет, као што ћемо се – када будемо одлазили са овога Света – у неком – истовремено, далеком, а блиском – упоредом и оностраном Свету изнова рађати.
Све је од Свести, све је из Свести, све је у Свести, а и ми смо – Свест!
Што значи, да смо и ми осуђени на Вечан Живот, те да нам нема бекства од Вечног Живота и из Вечног Живота.
Можда би неки од нас и пожелели смрт, али нема смрти – постоји само Вечан Живот!
Од Вечног Живота, гле! никамо нећемо побећи.
ПЕСНИКОВА РАЗЈАСНИЦА
За Свет из којега одлазимо – у тренутку умирања – ми постајемо Црна Рупа, док за Свет у који долазимо, у којему се рађамо, ми се пројављујемо као Звезда.
Што значи, да је свако од нас – Звезда!
О, каква Дивота!


Баш као као студенац, у свом извирању и увирању, бесконачне издашности, носи чистоту и невиност свести стварања.
Хвала брате Драгане
Жив ми био, брате Мирославе!