Стефан има бицикл – ја имам Тијанија-бициклодром.

Стефан има о-ловку –  ја имам оштрач

Стефан носи и пије лековите сокове

Од ароније  малине  купине

Ја пијем чудотворну Сурицу

По рецепту моје видовите бабе Обреније

 

Стефан се пење на високе планине

И стене што у небо гледе,

Ја играм коло виловито на брду Орлова

На заравни са девет кругова

Стефан пише непрекидно –

И када вози бицикл

И када се успиње ка врховима

 И када силази у долине

И када окопава цвеће

И када спава…

 

За њим остаје исписана

Километарска ролна дивних поема

О лепотама које се крију и откривају

У женама- нашим половинама

Једног прекрасног дана, Стефане

И ти и ја и други којима се то отвори

Треба да уђемо – са по једном богињом

Као што је то урадио мој деда Никола

У алхемијску каду напуњену плавом живом водом

И да се у њој потпуно растворимо

 

 

Тако растворени схватићеемо

И ти и ја и неко трећи

Да смо сви Свет да смо сви Једно

Да је Свет чиста Лепота и Вечност

И Безкрај, и Безкрај, и Безкрај…