Учити је природно – Варг Викернес
Данас смо навикнути на подучавање. Многи верују да дете може да учи једино ако га неко подучава, али чега се заправо сећате из школских дана? Само онога што је за вас било корисно, зар не? Зар није истина да боље памтите када сами учите?
Учење је неопходно. Када се дете игра, оно учи. Када дете поставља питања, оно учи. Дете учи оно што му је потребно. Дете ће научити да чита речи зато што их свуда види. Ако дете развије страст према диносаурусима, оно ће научити све о њима, а онда ће заволети математику и тако даље.
Оно што дете не воли јесте да научи само мало о некој теми, и да никада не зна зашто је тако. Дете не воли да учи о стварима које га не занимају, о стварима које му нису потребне.
Ако се нађете у некој страној држави и треба да купите неку храну, научићете тај језик много брже него било шта што сте научили у школи.
Подучавање убија учење. Што вас више подучавају, то мање сазнајете сами, а пошто исти покрет усађује учење у меморију, ви нећете учити и нећете памтити.
Према oвом принципу, морамо поново размислити о начину на који подучавамо децу. Учити више не значи подучавати их, већ као што је било пре постојања школског система, подржавати их у њиховим открићима.
„Ми не учимо у школи, већ у животу“ – Сенека
СРБСКИ ЖУРНАЛ 