Стооој Ветре моћни!

Утишај хук једро смири

Мисли своје да саберем

Намигујеш руке да раширим

У облаке да ме пренесеш

Да се смејем са муњама

Да ми срце грмљавином туче

Да корен по трагу птица распем

Као маслачак душу своју –

Из облака да процвета