Аница Илић (Ступчевићи код Ариља) јесте песникиња тананих лирских осећаја, те њене песме одишу праисконим дахом и духом чистоте, чедности, невиности и вилинског девичанства.

Аничина поезија је готово флуидна и неухватљива, тајинствена и онострана, лишена сваке грубости, неотесаности, приземности, простоте и баналности.

Њена лирика је саткана од етеричних и флуидних слика које нас подсећају на вилински и сновидни акварел.

Аничине песме су као сан, као сновиђење, као етерично звездано небо.

Милозвучне су, титрајуће и лепршаве, а дубоке.

Дубина њених песама је у флуидности, у снатрењу, у дрхату и трепету распеване и осећајне вилинске душе.

Стога можемо слободно рећи, да је Аница Илић рођена и расна песникиња лирске вокације.