Тражим те свуда као Атлантиду,
Носи те чежње устрептали талас.
Сањам на твоме оватреном хриду,
Низ кожу цртам озвездани атлас!

 

Сред очију ти ишчитавам тајне…
И разоткривам загубљене мапе,
Док облиставам твоје усне сјајне,
Сазвежђа млада за жишкама вапе!

 

Огледаш лице поврх океана,
Чим прва зрака зорења осевне.
Јеси ли светлом икад милована,

 

Пошто с Олимпа Бог молитву певне?
У једначењу наших двеју душа,
Симфонија се пољубаца згруша!

Крагујевац, 27.05.2017.