Родномверном Драгану Симовићу

Род нема име и презиме твоје

 

Да ли вила вилењака зове

Роду нашем слова пишем

А снове сам у прошлост завила

Гледам к небу праскозорје мили

Ал то име зове моје биће

Невен бојом омирише зоре

Сија сунце ливадама звони

И где зрачак

Мирисом багрема

Омами ме залеђеним кодим

Ветрови на путу мрсе боје

Има моја боја драганог невена

Ћарлија пролећем увек у исто време