Драган Симовић: ОЛИВЕРА ЛОЛА АЏИЋ – ОВАПЛОЋЕЊЕ СТВАРАЛАШТВА, МУДРОСТИ И ЛЕПОТЕ
Оливера Лола Аџић јесте свестрана стваралачка личност, самосвојна и самобитна личност која у свом стваралачком бићу и суштаству обједињује многе уметничке дарове: песник, сликар, књижевни преводилац, интелектуалац, философ, мислилац, етнолог и антрополог.
Све је те божанске дарове у себи повезала и сјединила ова расна Бела Србкиња, која плени својим уметничким таленом, својом ведском мудрошћу те својом вилинском лепотом и красотом.
Србски корпус, србско биће и суштаство је умногоме обогаћено и оплемењено рођењем и присуством Оливере Лоле Аџић, о којој ће тек да се говори, беседи и пише.
Њено време тек долази, а, можда је већ и дошло са Јутром Сварога, са Јутром буђења и освешћивања Србства.
Својим знањем и умећем, својим талентом – божанским даром, својом мудрошћу, ширином и дубином душе, духа и свести, својом преданошћу стваралаштву и посвећеношћу Србском Роду, Оливера Лола Аџић сврстава се у сам врх Србског Женског Пантеона у којему већ обитавају расне Беле Србкиње, као што су: Исидора Секулић, Аница Савић Ребац, Надежда Петровић…
На нама је, да је благосиљамо и подржимо, на свим пољима свестраног божанског стваралаштва.
(Оливера Лола Аџић: Уметност је за мене неутажива глад за лепотом, неизоставна карика унутрашњег баланса у ово смутно доба дисторзије вредности и она је катализатор лучења ендорфина, који разведрава мутне видике, како у мени, тако и код публике.)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Благодарим поштованом и вољеном песнику и мислиоцу на оваквом виђењу. Похвала је, признајем, прекомерна и обавезује да се постарам колико моје људске моћи то допуштају будем на висини тих речи, али морам да укажем на чињеницу да ја нисам ни филозоф, нити антрополог, ни етнолог. То су само подручја која ме занимају. У сваком случају, бескрајно сам захвална на свему што чините за наш Род, истрајавајући на његовом духовном преображају. Мој наклон, Песниче.
Драга Оливера, материјализују се и остварују све наше речи и жеље, све наше мисли и сви наши науми када их из Љубави упутимо некоме ко нам је мио и драг, некоме ко је на Путу Светлости.
(То мој врли пријатељ Владан Пантелић и ја зовемо СИЛНИЦАМА и СОКОЛНИЦАМА.)
СИЛНИЦЕ и СОКОЛНИЦЕ чуда чине не само на Мидгард-земљи, већ и у ПраВасељени.
Можда ти, у ОВОСТРАНОМ, још ниси достигла и постигла оно што сам написао, но, ја сам те ТАКВОМ већ видео у ОНОСТРАНОМ.
МОЈЕ СИЛНИЦЕ И СОКОЛНИЦЕ, ТЕБИ УПУЋЕНЕ, УЧИНИЋЕ ДА СВЕ ТО ДОСТИГНЕШ И ПОСТИГНЕШ И У ОВОСТРАНОМ!
Радосна и благословена била, Бела Србкињо!
Драги Песниче, срБске зоре весниче,
Ви сте дивни и речима позлаћујете све чега се такнете. Истина је да ја делам из љубави за свој Род који ми узвраћа љубављу, а она се умножава и шири као светлост праскозорја. Ја међу својим племеном видим смеле и младе соколе и соколице, храбре вукове и вучице који ће вратити СрБству стару славу. Бодрећи и соколећи свој народ у овим временима космичке буре, дајемо му крила да буде полетан и одважно лети кроз време и победи све вртлоге и ковитлаце.
Тако је, Оливера!
Ти знаш: ко си, чија се, одакле си пошла и, куда и камо идеш!
Када то знаш, онда СВЕ знаш, умеш и можеш!
Само напред и навише: ка Извору Светлости, Извору Љубави, Извору Живота!
Пред Тобом се отварају све звездане капије – Овостране и Оностране ВАСЕЉЕНЕ!