ПЕСМА ЛАЖОВУ – Владимир Шибалић

~
О, бедни, и ништавни људи,
О, бедни, и ништавни људи,
Већ дуго ви за част не знате.
Псеће, ви сте, подмукле ћуди,
И увек се јефтино продате.
~
Теби говорим, клета псино,
Што лажима душу храниш.
Помири се са истином,
Нико се од ње не одбрани.
~
Чудиш ли се, ил’ се правиш луд?
Знај да ме преварити нећеш.
Уплашен си, видим, немаш куд,
Па уназад махинално крећеш.
~
Иди, гњидо, ти и требаш ићи,
И док бежиш, песму моју чуј:
Бежећи од себе никуд нећеш стићи,
А са мном ти више не другуј!
~

И ова дивотна песмица осликава наше мучне трене !
И да додам још . И овај наш Владимир Шибалић , шиба направду и таму, као и онај НАШ ВЛАДИМИР са севера ХИПЕРБОРЕЈЕ . И један и други , у рукама својим имају мач ПЕРУНОВ неумитни !!!!