Ветар носи песак, на све стране света.
Диже се прашина, мути се вид,
но још увек видим, како стоји зид.
Видиш ли и ти, да ли и теби смета?

.

У даљини тутњи олуја коби,
и носи песак што све меље.
Колена клецају, свет је без жеље.
Да ли је и теби, снага на проби?

.
Ветар носи песак, још јаче са истока,
наноси талог, прљавштине и смећа.
Зараза је све већа и већа.
Да ли и тебе, пробада жаока?

.
У олуји се пак и шапат ори,
шапат, дозив, поклич светла.
Шири се свим куцима неба и тла.
Хоће ли и дух твој, да се избори?