Посматрам ову непролазну беду;

Децу што за ноћ свисну и оседе,

А тек сам један у том људореду,

Чије визије пред недаћом бледе!

.

Немоћни старци кору хлеба једу,

Сирочићима болест косу преде,

Док нам владари у млеку и меду,

А уврх софре посланици седе!

.

Немоћ је мера пролазности људи,

Духовна беда још снажније суди,

Те грамзивости садашњег Човека,

.

И сва богатства вандала, владара,

Суд Православни лагано разара;

Разједа куга – лије бола река!

.

Крагујевац, 19.12.2017.