Човек као икона Творца
украшен даровима бројним,
врлине гази ради новца
задојен страстима опојним

.

За вечност створен
– пролазност грли,
дрвета живота чупа корен
ка пропасти док хрли

.

На Бога подиже хулу,
у срцу лаж му клија,
изнова гради Вавилонску кулу,
срећу тка од илузија.