Моје песме
стидљиво куцају на твоја врата
да се пред тобом поклоне:
хоћеш ли ми отворити?

.

Моје песме имају 
звук свиле попут шуштања
твоје хаљине у предворју

.

Моје песме миришу 
као љупки зумбул
у твом врту.

.

Моје су песме у боју 
крви одевене, 
у боју хаљине твоје
шуштаве и сјајне.

.

Моје најлепше песме 
блистају,
оне су као ти!

.

Пред вратима стоје 
да ти се поклоне:
хоћеш ли ми отворити?