Наше је само да будемо будни и, да освешћујемо све што видимо, чујемо и откривамо.

Све остало ће, за нас, чинити и радити, светла бића и суштаства, богови и богиње, Творац и Васељена.

Наша највећа дела јесу дела Љубави.

Једино та дела иза нас остају, обликујући нашу судбину и васколики живот за све прошле и будуће животне токове.

Све што јесте и бива, из Једнога јесте и бива.

Једно је Творац свега.

Једно је Мушко и Женско, Једно је у свима и у свему.

У сваком је Мушкарцу – Жена, и у свакој је Жени – Мушкарац.

Човек и Човечица јесу Једно.

Друга половина Човека јесте његова Човечица, баш као што је и друга половина Човечице њезин Човек.

Када из свог најдубљег бића и суштаства сагледавам и сазерцавам, тада у сваком бићу, у сваком суштаству, видим своје биће и видим своје суштаство.

Муж и Жена – животни сапутници – јесу две вертикалне половине Једне Целине, Једног-Те-Истог.

Они су само привидно раздељени на Две Половине, док су у бити и суштаству Једно-Те-Исто.

Љубав коју Њих Двоје стварају, негују и развијају јесте потка, али и основа, свих потоњих Љубави у Васељени.

Зато сваки Муж мора да љуби своју Жену као самога себе, баш као што и свака Жена мора да љуби свог Мужа као саму себе.

Ако тога нема, онда ничега нема!

Њихов брак би, ако нема Љубави у њима, био само грозна љуштура без икакве енергетске, дејствене, стваралачке и животне садржине. 

Отуда су све религије и све идеологије овога света најприземнија обмана и превара, илузија и опсена, јер не могу да виде Једно као Почетак и Свршетак свега, Једно као Мушко и Женско, Једно као Мноштво без броја.