Данас је седми јануар 2016. године.

Гледам кроз прозор.

Милиони снежних пахуља,

Ношених благим ветром- карабурмцом,

Лепршају доле-горе, тамо-амо,

Мојим видокругом.

.

Из нутрине знам да ме данас,

Или неко сутра – које је увек данас,

Чека толико и много више лепота, лепота.

Толико и више срећних искри

Ме чека да би ме усрећило.

.

И знам и радујем се,

Што ћу ту лепоту и ту срећу

Сам да правим, одмах то и радим,

За друге, за себе…

НЕКА СВА БИЋА БУДУ СРЕЋНА И СПАШЕНА И НЕКА СЕ СКЛАДНО РАЗВИЈАЈУ ПО НОРМИ ТВОРЦА!