Јутрос се будим и, чудим се свему, па и самоме себи!

Чудим се што још постојим!

Као да не препознајем самога себе, као да сам туђинац самоме себи!

Питам се: ко сам ја и, откуд БАШ ОВДЕ ја?!

Одакле сам пошао, и куда то и камо идем?!

Има тренутака, кад све видим и осећам као ЧУДО.

Заиста, све је ЧУДО!

Да није ЧУДА, ни нас не би било.

(Лабудови иза мене, и ја, на Истеру.)