И долете ноћ, светла и лепа, и топла
И ветри понесоше облаке небом
И паде ко снег над земљом северном – тишина
И снове поче прастара шума да снева
И хор звезда запева, зачу се небеса песма
И душе све гледаху лепоту ван времена
И очи отвори земља и погледа
Осмех њен заблиста крајоликом Свемира!

Све добро је, јер јесте, јер бива!