Из дана у дан, гле! на страницама Србског журнала појави се или нова песничка вила или нови песник вилењак, што ме искрено и веома радује.

Нека се рађају, нека се објављују, и, нека нас је све више!

Поезију ће сви писати, говорио је Бранко Миљковић, а ја додајем: да поезију већ сви пишу, у овоме трену вечности.

Поезија је Пут освешћења и посвећења у Дану Сварога.

У Древности, у Доба Праисконије, сви су се Бели Срби и све Беле Србкиње изражавали у форми стиха, сликовито и песнички.

То Доба је поново пред нама, у нашој Звезданој Будућности.

Најновија песничка вила Србског журнала зове се Милица Миливојевић Цакић.

Њене песме носе чудесну енергију Ватре, енергију Унутарњег Огња, Огња живота, љубави и стварања.

Има разних песничких вила: виле Воде, виле Ваздуха, виле Земље, виле Етра и виле Ватре.

Милица је песничка вила у знаку Ватре.

Зато је и њена поезија таква: ватрена, топлотна, светлосна и запаљива.

Добро нам дошла, Милице!