На утабаним стазама
Стопала посекоше
Крвљу залише
Пожутелу траву
Не осетивши
Ништа
Благом мимиком
Подрхтавајућом вилицом
Заривених зуби
У доњу усну
Прођоше
…
Хорде немих
Предака
Ћутке
Не будећи
Уснуле потомке
Развратних мисли
Поганих осећања
Потомке
Предака
Неких избледелих
Звања
Предања
…
Овај трен што благо
Размиче
Одмиче
Од сврхе и хтења
Обећавајући брда
Давајући разочарења
Бацајући поглед
На орлов лет
Задовољавајући се долином
Осећа откуцај
Ипак
Ко то долази
Мирно
А таквом силином
…
На утабаним стазама
Вучје шапе
Затрпане у снегу
…
Нису стазом
Анђели пролазили
Гањајући ђаволе
То су
Душе
Наших
Погледом разазнајем
…
Где се поглед
Од слободе
Милином растеже
Ту душа игра
Смислом
А сврхом
Уздиже
…