Судите, ја одавно мирно стојим,

Нисам од оних што речима тргују.

Због истине као песник постојим,

Лажима не дам да ми душу трују.

.

Судите већ, ако част спознасте,

Песнику ноћи  што вам пркоси.

Засадићу клицу да из ње израсте

Нова нада да се с неправдом носи.

.

Ја признајем јавно да сам пио,

Да сам се млад кафани дао.

Видим да вам се зној низ чело слио

Јер сам пред вас овако дично стао.

.

Чекам пресуду, часни мој суде,

Чекам правду писану по вама.

 Није истина да ја мрзим људе,

Ал’ душе је ваше већ појела тама.

.

У тој тами, ваших душа дубини,

Још увек одзвањају стихови моји.

Ја веран бејах увек судбини,

Нисам онај што се ње ње боји.