ПОСВЕТА МАНГУПУ (ЈЕСЕЊИНУ II) – Владимир Шибалић
~
Сневах санак бунтован
Под небом летњим, ведрим.
Сневах да ка песничкој слави
На стиховима својим једрим.
~
Ја изгреде чиним уз риме,
Ја име ти узносим и славим.
Песниче села, песниче поља,
И мангупе са очима плавим.
~
Волела те је Русија сва,
Горде су ти песме наизуст знали.
Као и ти, хулиган сам и ја,
Богови су нам такву нарав дали.
~
Песник не умире
Већ живи кроз векове.
Живи све док и даље
Рецитују стихове његове.
~
Тако и ти живиш,
Јер ти слава не јењава.
Као месечина јоште сјактиш
Док Москва сном мртвим спава.
~
СРБСКИ ЖУРНАЛ 