Када појаве и ствари

посматрамо са становишта једне духовне науке,

тада запажамо да се човечанствао не креће узлазном,

већ низлазном путањом;

да људи не бивају бољи,

но гори;

да племенити, узвишени, даровити и храбри изумиру,

док се ништи, слабићи и кукавице,

те сви они што стоје насупрот ових узвишених врлина,

убрзано размножавају;

да је дарвинистичка еволутивна теорија,

у бити,

једна изокренута пројекција космичке и стваралачке стварности,

јер је истинити поступак

посве опречан и супротан

поступку који заговара ова несувисла теорија:

вечно стварање и престварање не одвија се од нижег ка вишем и највишем,

но од највишег и вишег

ка све нижем и нижем,

све до самопоништења и,

поновног васпосатвљања.