Може бити красно у ноћима студи,

прозоре и стакла зимска цича стеже.

Ти прислониш на ме једре, топле груди,

док нас трептај среће опчињене свеже!

.

А у соби ватра, простор зрачи миром,

образе ти глачам покретима разним,

И читам сонете озвучене лиром;

уморну успавам шапатима мазним!

.

У поноћном трену санак у ум крочи,

па заклопи капке, сјајне, миле очи,

поспана ти глава на раме ми клоне,

.

спокојно уздишеш згрчена уз мене,

додирну се коже врело припијене…

И све до јутрења нежни снови роне!