Ирена Маринковић:Успон

Времену Пркосим
трен почињем
Гласно вичем
Тон постајем
Речима
Тело описујем
Заћутим
Нестајем
Нисам ја
Мир
Не Обећавам
слободу
Нисам ја
Роса
Не дарујем
Воду
Нисам ја
Пркос
Не поклањам
инат
Ја сам
Свој
једини
Уникат
Личности је
Мора пуна кап
Човек Један
Заувек признат
…
Застанимо
Док јуримо
Време
Застанимо
Ево тихо
Крај сам
себи Упитај тег верног другог
Да’ел нам је користио
Да’л нам је
службено Друго
немамо
Кад
смо
сами Завод рада Позовимо Искрено пријатељи
Нас
Верњи друг
