ЕЛЕНА

На твој долазак чекао сам кћери,

Пажљиво, брижно, озареног чела,

Од тада срећа звездама се мери;

Нас је судбина у љубави срела!

.

Знам да разумеш све очеве речи,

И да на свету нема такве дражи,

Ко кад се смејеш, а тај смешак лечи,

То благостање за нас двоје важи!

.

Има принцеза много на планети,

И све су битне, племенитог рода,

Али твој гласић кад к мени долети,

.

Препознам да си тананога года,

Принцезо зато – мој очински наклон,

Кунем се; бићу Теби вечни заклон!

.

АНДРЕЈ

.

Витеже мали, али душе моћне,

Прстију танких, а очврсле снаге,

За тебе палим све светиљке ноћне,

И звезде ложим, јер су тако драге,

.

Зенице, очи, с којим гледаш мене,

И зато славим Земљу, Небо, Воду,

Читав се свемир у трену окрене,

Кад певам теби химну, дивну оду!

.

Чујеш ли Андреј како брује трубе,

И добоши се Шумадијом чују,

Док моје руке лице ти милују….

.

А усне нежно у образе љубе.

Част је имати витеза за сина,

То је блистава духовна висина!

.

Крагујевац, 20.03.2018.