Када за ведрих летњих ноћи

изиђем у поље ветрова,

загледан у звездано небо,

тада међу јатима звезда,

што дрхтуре и трепере,

потражим најсјајнију

плаво-зелену

трепетљиву

 звезду разјасницу –

која је моја звезда

од најранијег ми детињства –

и у том трену осетим

неку чудесну и тајинствену

праискону милину,

 дивоту и радост,

и моја се душа –

испуњена радошћу,

милином и дивотом –

шири и распростире бескрајем

и до најудаљенијих

 звезданих јата.