Све ми се тако горостасно чини,

Дођох у посету браћи ми драгој.

По вејавој и суровој зими

Груди ми проже неки нови набој.

.

Дивна ли си, Шумадијо!

Дивна била, дивна и остани.

Ја те волим, мајко Србијо,

Ти си мелем мојој страшној рани.

.

А ви, браћо, Шумадинци дични,

Видим да сте се манули шајкача.

Када оно бесте оружју вични,

Песма вам беше и од смрти јача.

.

Устајте, синови тла овог,

Што пркоси времену злом.

Мора доћи до устанка новог,

Да се опет поносимо земљом српском.