ЗАПИСИ СРЦА И ДУШЕ

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

Јуче је Радмила Бојић ушла у наш дом, а из нашега дома, за тили час, прешла у наша срца.

Овако бих, песнички сликовито и језгровито, преточио Анђелкине, Ленкине и моје утиске, мисли и визије о нашем јучерањем дружењу са Радмилом.

Радмила је једна танана, мила и дивотна, те широка а дубока вилинска, сневалачка и песничка душа, душа коју осећаш и видиш, душа које се однекуд сећаш и присећаш, душа која ти је однекуд већ знана, а не знаш – јер не можеш у трену да се присетиш! – одакле ти је и из којега света и времена знана.

Радмила није само расна Бела Србкиња, већ и расна песничка Бела Вила.

Њена душа је песничка, њено срце је песничко, а и њене очи су песничке, сневалачке, сањалачке, миле и дубоке.

Има многе дарове, многе таленте, које је дуго тајила и скривала, како од света тако и од себе саме.

Дошло је време, дошао је тренутак вечности, када ће Радмила морати да отвори своју душу, своје срце, те да се кроз најдивотније и најмиомирније божанске, флуидне, етаричне и звездане цветове, цветове лучезарне душе и пречистог срца, пројаве сви њени дуго скривани таленти, сви њени песнички, божански и стваралачки дарови.

Наше јучерање дружење са Радмилом – а у нашему породичном дому на Истеру – остаће заувек записано у поткама звезда и сунаца, у поткама наших срца и душа.

(У Врту за тиховање, године 7527, месеца травња, дана петог, по Србском календару.)