Милица Тасић је даровита, самосвојна и самобитна, песникиња лирске вокације, тананог лирског гласа, поја и пева, песникиња срца и душе, песничка вила узвишене и божанске љубави.

Док читам њене песме, имам осећај, и дубоко осећање, да путујем кроз тајинствене оностране светове у којима царује љубав, царује чистота и чедност, царује лепота и доброта.

Миличина поезија, Миличина љубавна лирика је сва у етеричним и флуидним песничким сликама (а тајна и снага поезије и јесте у песничким сликама!), сва од тананих лирских нити, сва од неке више а невидљиве, мистичне и метафизичке стварности с ону страну свих варки, илузија, омаја и опсена.

Заиста, Милица Тасић јесте ретка, веома ретка песникиња, рођена песникиња која има однегован песнички, лирски стил, и, веома слојевиту и разуђену животну и стваралачку поетику. 

(На Истеру, 20. листопада 7526.)