ЗЛОБА И БОЛ – Саша МИЋКОВИЋ


Князь_Словен.jpg

 

Говориће често све да те повреде,
И радиће ствари које нису часне,
Ал` намере такве ниске су и јасне;
Нељуде изнутра гнусна завист једе!

Покушаће да те на приземно сведу,
Укаљају блатом које се не пере,
Њихове се злобе пакостима мере,
И срце им дрхти у крвноме леду,

Јер они се туђом болопатњом хране,
Неспретни да виде урођене мане.
Ако им окренеш барем једном леђа,

Осетиће да си изнад смицалица,
У каљузи они – ти сјајнога лица,
То је међу вама непрегазна међа!

Рача, 29.08.2016.

Један коментар

Постави коментар