СИРИЈА – Владимир Шибалић

О древности твојој реч је забрањена,
А тек о части и дрскости тебе.
Лежиш у крви сва пуста, разорена,
Када те се сетим, к’о да видим себе.
Мученице античке јалове пустиње,
Дрвље и камење ка теби лети.
Ја верујем у те, и у твоје светиње,
И да ћеш овом паклу одолети.
Негда је страдао и народ мој
Као што данас страдаш и ти.
Сиријо драга, и сав народ твој
Мора победити, или ће нестати.
Док ово пишем у ноћи тихој,
Чуде ми се и осуђују ме сви.
Није ме брига, исказујем свој
Револт против света и душа злих.
У крви се калила нација свака
Вредна поштовања и помена.
Постојање твоје увек биће јака
Злотворима адским опомена.

Један коментар