Драгана Медић: ЛИРИКА ВЈЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Здраво живо драги Драгане!
Благодарим на видео записима, поготову твом Вилењачком запису – Тајна Вилењака.
Нека си ме подсјетио на њега, прошло је поприлично од кад сам га читала.
Дивота и сазнање у једном.
Заиста, мени ту ничег чудног нема.
Та прича освјетљава што шта, и потребне су нам такве приче– знања, јер једино кроз њих можемо да разумијемо, схватимо, и наставимо даље да откривамо.
Уопште, сва тајна знања, истине, које сазна од тебе, много ми помажу, са њима нема врћења у круг, празног хода.
Осјећам те и разумијем (једноставно је тако), а живимо потпуно различите животе.
Тренутака је доста, гдје ме описом свог живота, вратиш у дјетињство, у заборављене осјећаје, као рецимо кад си описивао своје дјечије осјећаје, сјету и тугу, и јасно знање да овде не припадаш, и ја сам мами тад то и рекла:“ Ви нисте моји“, мама у чуду, срећом мала сам била и није ме много испитивала– дјечија машта, а у ствари живи осјећај. Посве сам заборавила на то, док ме ниси подсјетио.
И та иста сјета, коју заједнички носимо ( и ја и ти), од дјетета, никад ме није напуштала (већини је то чудно и неразумно, али тако је, ко што кажеш и у радости је има).
У овом животу ( што се људи тиче), лакше ми је било, и сад је, да моје унутарње буде скривено, знало ме је скупо коштати, па себи дуго пребацујем што исте грешке понављам.
Благосиљам те, и хвалим Нашима из Вишњих свјетова, то ми је најлакше, кад ми дође, ја се сита испричам, пустим ријеку суза и буде ми лакше.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Ој, девојко медена! Обриши сузе, драга! Нацртај одмах смејалице које ће душу грејати свима који се у оку твом бисерном огледају … па до следеће реке суза…! Имаш код мене раме за плакање кад год пожелиш… последњи модел… са марамицама! Љубим те и грлим тако Багремастуууу!
Дивотна Радмила, благодарим срцем и душом на оваквом коментару.
Невјероватна је твоја енергија и племенитост.
Заиста, драга Радмила, врло риједак си Драгуљ на који сви ми требамо да се угледамо.
Благословена била, како то Дивно рече пјесник Драган, Вазда и Навек!
Љубим и грлим и ја Тебе Радмила наша, драга, Племенита, и Увишена!