По једном ведсрбском предању – записаном у звезданим књигама белих ура а сачуваним у Летописима Акаше – родници су потомци бога Дагона и водених вила, Дагонова и вилинска водена деца. 

(Родници су србско име за делфине, а име потиче од речи родница илити на новосрбском материца.)

Са родницима можемо да општимо на многе и различне начине, а најлакше преко мисли, замисли, снова и визија.

Можемо да им пошаљемо поруку или позив у помоћ и на веома велику даљину, телепатски.

Јако су блиски и сродни људима, и више воле људско друштво него било која друга водена друштва.

Када се човек нађе у невољи на несагледној морској или водеанској пучини, два или више родника чуваће га и пратити све док с њим не допливају до обале.

Родници саосећају с људима и имају самилости према њима.

Они су вернији људима, него људи њима, и, да будем искрен до краја: они су и мудрији и духовнији од вероломних и саможивих људи.

У својим сновима и визијама често, преко Поља Акаше, бивам повезан са родницима, те од њих примам и нека древна знања о тајнама воде и оностраних светова.

Са овим паметним, осећајним, продуховљеним и божанским бићима, без обзира где обитавте, можете, преко снова и визија, кад год пожелите, да успоставите јаку духовну везу.