Да смо ми, у самој суштини,

и поред свих вековних ратова, погрома и разарања, сачували Родну Веру ведсрбску, да ми, у ствари, ништа нисмо изгубили у својему Памћењу, упркос вековном покрштавању огњем и мачем, потврђују, између осталог, и наша лична имена, у којима је чувано и сачувано наше прасећање на живо присуство наших богова и предака.

Сада ћемо се присетити србских личних имена, мушких и женских, по богу Перуну.

У мојему племену Врањеши (од Врањих Срба, који су се расејали евроазијским пространствима –

од Хималаја, преко Персије,

до Херцеговине те југа ПраСрбије), често је мушко име Перун, али и женско Перуна и Перуника.

Затим имена: Перкан и Перкана, Перкун и Перкуна, Перо и Пера, Перко и Перка, Перуша и Периша.

(Перо и Пера није од туђинског имена Петар, како неки неупућени мисле, већ изравно од имена бога Перуна!)

Постоје и презимена изведена из Перуновог имена:

Перуновић, Перуничић, Перковић, Перкуновић, Перишић, као и презиме Громовић; будући да је Громовник једно од Перунових оностраних (мистичних и магијских) имена, изведено из својства и дејства Његовог божанства.

Наравно да ја све ово не пишем писања ради, већ с намером и сврхом, да се присетимо: ко смо, чији смо, и одакле смо!

И да почнемо да размишљамо о својим личним имена у светлу духовне науке, будући да само име носи неку тајинствену и онострану поруку које ми, најчешће, и нисмо свесни.

Има једна ведсрбска пословица, коју би требало да запамтимо: Реци ми како се зовеш,

па ћу ти рећи ко си!

Мој пријатељ, посвећеник, хомеопата и исцелитељ, Владан Пантелић, говорио ми је, често, како само име, између осталог, упућује на предодређеност за неке врсте болести, као и да у самом имену постоји наговештај нечега тајинственог што се односи на карму илити усудбу.