ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

Рано сам освестио, да сам у овај свет, на ову планету дошао само зарад учења и освешћивања.

Ова планета је велика васељенска школа, школа какве нигде другде нема.

Наш први и најбитнији задатак у овоме свету јесте учење и освешћивање, а све остало мора бити подређено  том задатку.

Завршавање школа и факултета, женидба и удадба, запошљавање и рађање деце – све то мора бити подређено том битном и суштом задатку.

Ко то на време не схвати и не освести, упашће у самсару, у вртлог, у зачарани круг рађања и умирања, поновног рађања и поновног умирања, до убескрај!

Децу не рађамо зарад себе, већ зарад њих самих.

Децу не рађамо зато да бисмо лечили неке своје немире, страхове, бриге, промашаје, комплексе и фрустрације из младости, нити стога да би она била наше верне слуге када остаримо и онемоћамо, већ стога што је то саставни део оног већ реченог, битног и суштог задатка.

Децу рађамо зато да би кроз њих неке друге божанске душе превазишле све ступњеве материјалне васељене, те да би потом узрасле до звезда и сунаца.

Ми нисмо родитељи својој деци, већ само посредници и помагачи Великог Божанског Родитеља.

Зато и кажем: наша деца нису наша деца, но су то деца Великог Божанског Родитеља чија смо и ми сами деца.

Време које проведемо на овој планети бива подређено непрестаном, даноћном учењу и освешћивању, а то и јесте бит и сушт душевног и духовног узрастања до звезда и сунаца.

Једина и највећа награда за знање јесте само знање.

Нема ниједне друге плате у овоме свету за знање које смо примили од светлих суштастава из вишњих светова.

Они који стичу знања у овоме свету зарад новца и материјалних добара никада неће ни стећи битна и сушта знања.

Они ће остати заробљени у овоме свету за ко зна колико наредних инкарнација илити животних токова!