Млаком водом дланове брижним покретом спере,
Белом памучном крпом дуге прсте посуши.
Прекрсти се уз уздах, са чела бриге здере,
А јасеновим димом огњиште врело пуши!

.

Главу свије марамом, у два краја учвори,
По асталу старинском развуче тесто свеже
И дланом обле векне ваја и рукотвори –
На врху их ножићем косим резом зареже!

.

У жарогору ватра ковитла и пуцкета…
И сунцобојан хлеб се миомирисан пече.
Тесто већ обавија хрскава кора пета –

.

Хлебови руменкасти брашњавом ванглом звече.
Опојност у ваздуху затапа слеме куће…
А деца гладна ломе прстима кришке вруће!