Видим те у белини!

Стојиш на обронку планине

Погледом дрвеће милујеш,

Руке ти пролазе грањем,

Листове додирујеш,

Душом их љубиш!

У очима ти сузе  милином засјале

Од љубави над  сребрним цветом.

Видим те облаке како испраћаш

Небом плавим и

Гледам груди што надимају се и

Силном силином управљају

Овим –  за душе раскршћем!

Видим те како громно

Корачаш и опет у трену

Застајеш и ослушнеш

Лептира пој и вилиног коњица лет!

Видим белутке  сакупљаш, милујеш.

Чујем води говориш, наздрављаш

Благосиљаш и

Овај свет што болно из таме се рађа

У сунце гледаш, снагу иштеш,

Земљи у породу да помогнеш.

Гледам како све стазе погрешне

Остављаш и знаковима их обележаваш!

Гледам те и дотичем

Из близине и  даљине!

slika / Desa Kerecki/