Све чешће се и сам питам: како сам све ове минуле године опстајао, стварао и живео у овоме суморном, суровом, безнадежном, беживотном, немаштовитом, непоетичном и дозлабога себичном и саможивом свету људи?

Опстајао сам тако што сам од најранијег детињства, из дана у дан, упоредо са овим светом омаја и опсена стварао свој Вилењачки свет у Оностраном Етру: од Пезије, Снова и Визија; Свет Љубави, Лепоте, Дивоте, Части и Славе.

Да нисам стварао Свој Свет – сада зацело знам – у овоме свету људи не бих поживео ни двадесет лета!

(Поноћ у Великом Гају, лета 7527, месеца цветног, дана деветог/десетог.)