Замислимо Свет у којему смо сви млади, лепи, здрави, мудри, радосни, усхићени и благословени;

Свет у којему је свачије срце препуно радости, дивоте и милине, и где је свако свакоме пријатељ бесцен, мио и драг;

Свет дивотних крајолика зелен-плаветног горја, те пурпурних планинских венаца налик на лоптасте вечерње облаке у трку;

Свет бистрих потока, река и румен-љубичастих језера, са буковима и слаповима у исијавајућим преливима дивот-вагри звезданих драгуља;

Свет у којему смо један и неразлучив род са боговима и богињама, вилама и вилењацима, звездама и сунцима, биљкама и птицама…

Ако можемо да замислимо Такав Свет – тамо негде иза видљивих светова, звезда и сунаца, иза илузија, варки, омаја и опсена – онда ћемо, уистини, успети и да га створимо у својим песмама, визијама и сновима које будни сневамо.

Тај Свет се зове

 Златни Сварогов Ириј!